Vodič za uzgoj aronije

Razmišljate o zasnivanju plantaže aronije? Za vas smo pripremili ovaj vodič za uzgoj.

Aronija je nisko zahtevno grmlje. Prilagođava se praktično svim uslovima okruženja i tla. Može se gajiti praktično svuda, osim u planinskim predelima.

Snaga grmlja aronije i njena sposobnost da se prilagodi preovlađujućim uslovima potvrđuje prisustvo plantaža ovih biljaka u zapadnom Sibiru, u zoni šumskih stepa s akutnom kontinentalnom klimom.

Aronija je vrlo otporna na bolesti i štetočine u poređenju sa drugim voćnim biljkama. Svoju otpornost duguje velikom broju polifenola, koji je efikasno štite od bakterija i gljivica. Takođe, većina insekata se nerado hrani grmljem aronije, zbog visokog sadržaja flavonoida.

Zemljišni i klimatski zahtevi

Aronija se može gajiti na praktično svim tipovima zemljišta. Kao i većina voćnih biljaka, i ona najbolje raste na plodnim zemljištima bogatim humusom, ali može se uzgajati i na lošijim tipovima zemljišta.

Previše dobro zemljište (I-II klasa) može čak biti i problem u nekim slučajevima, jer u takvim povoljnim uslovima aronija ima tendenciju bujnog rasta, što može prouzrokovati prekomerni rast grmlja, što ometa mehaničku berbu plodova. Iz tog razloga, biljka se najčešće sadi na zemljištima klase III-V, a ponekad čak i VI.

Aronija takođe nema posebne klimatske zahteve. Najoptimalniji uslovi za uzgoj aronije su u umerenom pojasu, ali s obzirom na njenu otpornost na mraz i visoke temperature, može se uzgajati na većini mesta na zemlji.

Potražnja za vodom ne razlikuje se od potreba drugih voćnih biljaka – kiše u rasponu od 500-600 mm godišnje u potpunosti su dovoljne za njen pravilan razvoj. Manjak vode koji utiče na prinos može se pojaviti samo tokom julskih i avgustovskih suša, u vreme dinamičnog rasta ploda.

Izgled plantaže

Prilikom projektovanja, izgled plantaže treba prilagoditi mogućnosti mehaničke berbe – čak i ako još nemamo kombajn. Optimalna udaljenost između redova je 4 – 4,5 metara. Na slabijim zemljištima, ako je potrebno (vrlo uska parcela), udaljenost se može smanjiti na najviše 3,7 metara. Manja udaljenost će otežati mogućnost da mašine uđu u polje nakon što grm postigne svoje pune dimenzije. Za zemljišta kategorija III i IV mora se održavati minimalna udaljenost od 4 metra.

Biljke u redovima treba posaditi na svakih 60 centimetara. Jedino gusta sadnja omogućava odgovarajuću mehaničku žetvu.  Zahvaljujući ovakvom razmaku, grmlje će brzo formirati liniju, i omogućiti ravnomerni rad kombajna. Kad se biljke presađuju na previše velikom razmaku, kombajn „preskače“, lomi grane i ostavlja veliku količinu ploda na grmu. Plantaže sa gušćim sadnjama prvih godina takođe daju proporcionalno veće prinose, što u kratkom roku nadoknađuje troškove kupovine više sadnica.

Ako je moguće, redovi treba da se povuku suprotno pravcu najčešćih vetrova. Ovakav raspored smanjuje efekat sušenja vetrom u letnjem periodu, i akumulira više snega između redova zimi, povećavajući tako snabdevanje vodom za prolećni period.

Na kraju svakog reda treba ostaviti prazan kvadrat dužine oko 8 metara. To će omogućiti slobodno manevrisanje kombajna tokom skretanja.

Na ivicama nasada treba držati rastojanje od oko 2,5 metra. Cilj je da se omogući prolaz kombajnu i kosačici.

Prilikom projektovanja plantaže sa dugim redovima potrebno je zapamtiti da se na svakih 400-500 metara ostavlja prostor za poprečne puteve, koji omogućavaju promenu sanduka na kombajnu i lakši pristup u slučaju kvara.

U slučaju polja sa strmim padinom (planinska područja), grmove treba zasaditi uz obronke. Kombajni imaju visoko težište, što može dovesti čak i do prevrtanja mašine, ako je bočni nagib previsok.

Na šta obratiti pažnju prilikom izbora biljaka aronije?

Najvažnija stvar prilikom zasnivanja plantaže je naravno, odabir pravih biljaka. Za zasnivanje plantaža aronije treba koristiti samo vegetativne biljke (koje se razmnožavaju cepanjem matičnog grmlja), koje su kupljene iz pouzdanih rasadnika. Vegetativne reznice verno prenose karakteristike matične biljke, garantujući tako redovno visok prinos (ako je nabavljeni materijal dobrog kvaliteta).

Kada kupujete generativne sadnice, kupujete grmove sa nasumičnim osobinama. Grmovi proizvedeni od ove vrste biljaka daju nepravilne prinose, obično mnogo lošije od odabranih vegetativnih, i imaju tendenciju prerastanja, što mehaničku berbu čini nemogućom nakon nekoliko godina.

Generativne sadnice su mnogo jeftinije od vegetativnih, zbog mnogo lakšeg načina proizvodnje. Međutim, treba imati na u vidu da kvalitet biljaka određuje prinos u narednih 20 godina. Kupovinom biljaka po povoljnoj ceni iz nepouzdanog izvora rizikujemo potencijalne gubitke tokom celog perioda rađanja.

Važno pitanje pri izboru biljaka aronije je i njihova raznolikost. Sorta koja se najviše preporučena je NERO, koju karakteriše velika elastičnost izdanaka i umerena visina, koja omogućava nesmetano mehaničku žetvu, kao i redovno godišnje rađanje.

Za postavljanje plantaže preporučujemo kupovinu dvogodišnjih ili trogodišnjih sadnic. One su skuplje od jednogodišnjih, ali donose veće prinose, pa se ulaganje vrlo brzo isplati. Donose plodove bar godinu dana ranije i nisu toliko osetljive na korove, tako da brže rastu u prvoj godini.

Kada birate sadnice aronije treba obratiti posebnu pažnju na njihov korenov sistem. Treba da bude dobro razvijen, sa velikim brojem dlaka i bez ikakvih nodularnih promena. Kada kupujete biljke, ne treba se voditi samo njihovom visinom, već brojem izdanaka i odnosom veličine korena i same reznice.

Biljke ne smeju imati zelene listove. Njihovo prisustvo znači da su reznice iskopane prerano, pre kraja vegetacije i da izdanci nisu u potpunosti drvenasti.

Priprema terena za plantažu

Pravilna priprema zemljišta pre sadnje omogućava da se aronija pravilno razvija, i štedi vam rad u prvim godinama. Prije svega, zemljište treba očistiti od korova. Ovo je posebno važno prilikom sadnje jednogodišnjih i dvogodišnjih biljaka, jer su biljke do četvrte godine podložnije korovu.

Preporučuje se plodored tokom vegetacionog perioda pre uspostavljanja plantaže za rano oranje, npr. lupin ili grahorica.

Optimalni pH za rast aronije je 6,5, pa je preporučljivo proveriti kiselost zemljišta tokom jedne godine pre sadnje plantaže i, ako je potrebno, izvršiti tretiranje krečom. Na lakim zemljištima je najbolje koristiti magnezijum-karbonatni kreč, a na teškim zemljištima magnezijum-oksid.

Na rast biljaka na slabijim zemljištima veoma dobro utiče đubrenje. Treba ga primeniti oko 2 nedelje pre uspostavljanja plantaže, a onda zemljište treba uzorati i izdrljati.

Kada saditi aroniju?

Tokom proučavanja aronije, primećeno je da je sistem korena još uvek aktivan u kasnu jesen i ranu zimu, sve dok se zemlja ne smrzne. Iz tog razloga, najbolje vreme za zasnivanje plantaže je jesen. Razvijeniji sistem korena osigurava brži rast biljaka u proleće. Međutim, ništa ne sprečava zasnivanje plantaža i na proleće.

Za sadnju aronije preporučuje se upotreba blago modifikovane traktorske sadilice, koja treba da bude 30 cm duža i 5-7 cm dublja, kako bi se biljke slobodno sadile do dubine od 35 cm. Dublje postavljanje sadnica u zemlju dovodi do povećanja površine korenovog sistema, što omogućava biljci da apsorbuje više hranljivih sastojaka. Ovo je posebno važno u slučaju plantaža koje se nalaze na slabijim zemljištima.

formirati pravilnu liniju, što može učiniti mehaničku berbu nemogućom ili teško izvodljivom („trzanje“ kombajna, lomljenje grana i netačno branje plodova).

Posle sadnje zemlju treba izravnati nazubljenom drljačom.

Đubrenje i prskanje

Veoma je važno podržati aroniju u prve dve godine nakon sadnje. To će osigurati znatno brži rast grmova, i na taj način brži povrat novca.

Zaraza korovom je veoma ozbiljan problem u prve dve godine. Grmovi aronije još uvek nemaju dovoljno razvijen korenov sistem da bi se mogao nositi sa njima. U prvoj godini zasade treba čistiti od korova otprilike jednom mesečno. Moguće je koristiti i herbicide, ali dozu treba pažljivo odabrati tako da supstance ne dospevaju u korenov sistem biljke.

Kada mladi izdanci dostignu visinu od oko 15 cm, možete početi sa primenom azotnih đubriva. Doza po 1ha je oko 100 kg (za Salmag). Može se primenjivati tokom vegetacije svake 3-4 nedelje.

U drugoj godini je postupak vrlo sličan. Od treće godine, grmovi aronije bi trebali biti u stanju da bez ikakvog problema sami uništavaju korov. Takođe, đubrenje azotom postaje nepotrebno, a u slučaju plantaža koje su postavljene na visokokvalitetnim zemljištima čak i štetno – može dovesti do prevelikog porasta grmlja, što će u budućnosti otežati mehaničku berbu.

Orezivanje aronije

Prvo rezanje treba izvršiti odmah posle sadnje. Orezivanje aronije neophodno je za jednogodišnje i dvogodišnje biljke (pod uslovom da su više od 40 cm nakon sadnje). Namena orezivanja je da se izbalansira veličina korena, koji je umanjen prilikom kopanja reznica, u odnosu na nadzemni deo. Ovo je posebno važno kod suvih zemljišta, gde korenski sistem možda nije dovoljno efikasan da biljku snabde dovoljnom količinom vode.

Reznice treba seći na visinu od oko 10 cm.

Kod dvogodišnjih biljaka sa više stabljiki, sa jakim korenovim sistemom, i nadzemnom visinom manjom od 40 cm, nema potrebe za orezivanjem.

Isto se odnosi i na trogodišnje biljke, koje imaju dodatnu prednost rađanja plodova godinu dana ranije.

Berba aronije

Berba aronije se obično vrši u drugoj polovini avgusta. Tačan datum berbe zavisi od vremenskih uslova, i može varirati do dve nedelje.

Plod je zreo kada stabljika promeni boju iz zelene u svetlo crvenu. Nemojte započinjati berbu, posebno mehaničkim putem, sve dok se to ne dogodi. Zelene stabljike je teže odvojiti od grma, što prisiljava kombajn da povećava snagu tresilica, što dovodi do oštećenja grmlja i prevelikog otresanja lišća.

Veoma važna osobina plodova aronije je njihova trajnost. Čak i ako držite plodove u gajbama nekoliko dana nakon berbe, oni se neće pokvariti. To omogućava berbu voća sa velikih površina i isporuku cele serije u postrojenje za preradu.

Pozivamo vas da nam se obratite telefonom ili da postavite pitanja pomoću dole navedenog kontakt obrasca.